Sinoć sam sedela kod jedne prijateljice na njenom seoskom imanju. Ona je joga instruktorka. Sedele smo napolju, cvrčci su svirali svoje, držale smo čaše vina u rukama i otvarale razne teme — onako kako to već ide kad se dve drugarice nađu.
U jednom trenutku požalila sam joj se da već dve noći ne spavam najbolje. Tu se prirodno otvorila tema snova. Rekla sam joj da sanjam non-stop i da ima noći kad su ti snovi podnošljivi, ali i onih kad doslovno skačem iz kreveta. Taj deo mi je najgori — sutradan budem potpuno neupotrebljiva, vučem se kroz ceo dan kao da nisam ni spavala.
Otkad znam za sebe, pamtila sam snove. Primetila sam utisak da su lepi snovi često prethodili lepim periodima, a oni teški ostavljali neki nemir dugo nakon što se probudim. Moji snovi su toliko realistični da mi se ponekad desi da ne mogu jasno da razgraničim da li je nešto bilo stvarnost ili san.
Slušajući me kako se borim sa sopstvenim nemirom, prijateljica me mirno pogledala i pitala:
„Nikad nisi bila kod psihologa, je l’ tako?”
Nisam. A u stvari, znam tačno zašto mi se neke stvari događaju — ima to veze sa mojim roditeljima, sa stvarima iz detinjstva koje nosim, a da toga nisam ni svesna do kraja. Ali znati zašto i rešiti to — to nisu iste stvari. Sama to ne mogu da razmrsim. Treba mi razgovor sa nekim ko zna kako se to radi.
Problem je što ne znam kako da pronađem dobrog psihoterapeuta, a da ne lutam mesecima od jednog do drugog, gubeći vreme i živce baš onda kad mi je pomoć najpotrebnija.
Prijateljica mi tada reče da zna jednog psihologa koji radi individualna savetovanja kao i porodične konstelacije .
I onda mi je objasnila nešto što me je stvarno pogodilo — da ponekad nasleđujemo stvari kroz roditelje i pretke, a da toga nismo ni svesni. Da postoje obrasci, tereti i priče koji uopšte nisu naši, a nosimo ih kao da jesu. I da baš zbog toga umemo da ostanemo zaglavljeni na istom mestu godinama — koliko god se trudili, nema pomaka, kao da nas nešto vuče unazad, a ne znamo šta.
A vi? Da li ste ikada osetili da nosite nešto što nije ni vaše — neki obrazac, neki strah, neki teret — a ne znate odakle je došao? I da li ste nekada razmišljali o terapiji, a onda odustali jer niste znali odakle da počnete?
Do sledećeg sloja,
Vona-N
Moji Slojevi 